Centralna tema ovogodišnjeg XXXI po redu Kopaonik biznis foruma, koji je inače po tvrdnjama organizatora najznačajniji događaj ove vrste u Srbiji i regionu, nosila je  i određenu simboliku u sebi: „ Novi globalni kontekst – izazovi neizvesne budućnosti„.

Neizvesna budućnost ali za koga, za našu političku i ekonomsku elitu budućnost je u najvećoj meri osigurana i izvesna, što ne mora da znači da ipak ne osećaju određenu dozu zabrinutosti. Već godinama organizator ovog foruma, Savez ekonomista Srbije, kako stoji u zvaničnom saopštenju: “ nastoji da održi i neguje  saradnju između relevantnih učesnika i na taj način ponudi  interaktivnu platformu za razmenu mišljenja, argumentovanu, konstruktivnu raspravu, sagledavajući pri tome ključne reformske izazove iz različitih uglova: političkog i privrednog, mikro i makro ekonomskog, iz ugla realnog i finansijskog sektora, domaćih i stranih investitora, privatnih i javnih preduzeća, teorije i prakse.

Forum teži da bude istinski praznik za ekonomiste, sajam ideja,  kao i svojevrsni godišnji reality check za kreatore ekonomskih politika, mesto na kome se sumiraju rezultati ekonomske politike naše zemlje između dva događaja.“

Dalje se navodi da je zahvaljujući svojoj tradiciji i dokazanom kvalitetu, Kopaonik biznis forum postao prepoznatljiv kao „srpski Davos“ i da daje doprinos pozitivnom brendiranju Srbije u svetu.

Kopaonik biznis forum ima svoje korene u tradicionalnom martovskom okupljanju ekonomista i delom ljudi iz sfere politike. Nekada su se na tim skupovima razmenjivala mišljenja u cilju sagledavanja stanja i kretanja u ekonomskoj sferi i davanja eventualnih preporuka i saveta kako unaprediti ekonomsku politiku. Savez ekonomista Srbije  nadovezao se na tu tradiciju menjajući format tog okupljanja u trodnevni skup i boravak na Kopaoniku, zamišljen kao jednu vrstu promenade, prvenstveno ljudi iz sveta biznisa i politike.

Ovaj forum kako ga iz šale nazivaju i „sirotinjski Davos“ do sada nije imao neke značajnije refleksije po političkim i ekonomskim pitanjima, barem prema onome što je dostupno široj javnosti, kao i po nekim važnim pitanjima  koja se tiču običnih građana, tako da je značaj ovog foruma i njegov domet određen njegovim trajanjem.

Međutim, ipak se sve ne zavrsava nakon ta tri dana, postoji i nešto što se dešava i nastavlja iza kulisa i daleko od očiju javnosti. Tu se uglavnom obavljaju dogovori između vlasnika krupnog kapitala i ljudi iz sfere vlasti i politike.

Ono što na kraju ostaje kao tekovina i krajnji domet ovog foruma uglavnom se ne odnosi na  zvanični dokument pod naslovom „Kopaonik konsenzus“ već  je upravo ono što služi za dalje dogovore i dilove za ljude sa pozicije vlasti po vertikali i za ljude iz sfere biznisa po horizontali, gde nema previše prostora za ljude iz nauke i struke.  Inače ovaj dokument bi trebao da sadrži najvažnije zaključke i preporuke foruma i prvenstveno je namenjen Vladi Republike Srbije, Narodnoj banci Srbije i relevantnim institucijama.

Moglo bi se reći i da se i ovaj forum, zadržao na liniji prethodne podele, sa jedne strane se nakon sankcija, upada u sistem države, burazerskih privatizacija itd. , oformila jedna nova kasta sastavljena od državne i poslovne elite, tako da je svojevremeno došlo i do izvesne podele kod ekonomista, na naučno društvo ekonomista i na Savez ekonomista sa Aleksadrom Vlahovićem na čelu.

Biznis forum je tako i zamišljen kao godišnji skup novoformirane ekonomske i političke elite, satavljene uglavnom od dobitnika tranzicije, vlasnika krupnog kapitala i političara ali još uvek nemamo mesto gde možemo susresti različite poslovne ideje, gde bi se razmatrala važna koncepcijska pitanja, kao što je naprimer ulaganje novca, kupovina obveznica itd.

Jedna od anegdota koja  može realno da oslika atmosferu koja vlada u tim „višim“ poslovnim krugovima vezana je takođe za događaj na jednom od prethodnih biznis foruma i dijalog između Andreja Jovanovića i Miodraga Kostića. Jovanović koji je bio angažovan u pregovorima sa sindikatom „Knjaza Miloša“ u svom izlaganju o tome kako je zabeležio uspeh u tom poslu, dotakao se i bivšeg američkog predsednika Trampa iz vremena kada je gradio nebodere na Menhetenu iza kojih su stajali Kinezi, na šta je Kostić zaključio da Tramp može sebe da prodaje kao franšizu i onda je uputio predlog da bi se analogno tome i Jovanović  mogao imenovati za rešavanje problema u pregovorima sa sindikatom EPS-a.
To je izazvalo buran smeh u sali, posle kojeg Jovanović nije ostao dužan Kostiću:
„Ako to treba da bude ta moja društvena odgovornost, da ja doprinesem, svakako, jedino što ti onda moraš da promeniš ime, jer je MK skraćenica za mito i korupcija„
Ovo je takođe izazvalo smeh u publici, naravno kome je bilo do smeha.

Ove godine dva događaja takođe su obeležila ovaj skup , predsednik i osnivač kompanije „MK Group“ Miodrag Kostić dobitnik je prve „Zlatne povelje“ za dosadašnji doprinos ovom forumu, koju je dodelio Savez ekonomista Srbije na otvaranju biznis foruma.

Drugi događaj je gostovanje Miroslava Miškovića koji je procenio da je došao trenutak da se posle dugog vremenskog perioda i oslobađajuće presude pojavi u javnosti i da iz svog bogatog iskustva, vrlo raspoložen i uz šaljive opaske da praktične savete i preporuke kako za vlast tako i za obične građane kada je u pitanju praćenje ekonomskih trendova i gde vredi ulagati. Ovoga puta nije davao savete kada je u pitanju uzimanje kredita i ono njegovo viđenje iskorišćavanja različitih mogućnosti po kome je mali kredit problem onoga ko ga podigne dok je veliki kredit problem države ali je zato dao zanimljive predloge da se više ne ulaže u nekretnine već da zemlje ex Jugoslavije treba da imaju berzu u koju bi građani mogli da ulažu jer bi uz dobru propagandu i marketing građani mogli da trguju akcijama i malo da zaborave stanove.  Takođe je prokomentarisao rezultate PISA testiranja, koji su u Srbiji najlošiji u regionu :
„Našu decu uče nastavnici sa platom od 65.000 dinara. Meni je žao što tako moram da kažem, ali tako je. U moje vreme, učitelji su nosili kravate. Ja nisam siguran da sad neki učitelj nosi kravatu“.  Lepo je što se setio učitelja i nekih boljih vremena u kojima on kao funkcioner i ministar nije posedovao tolika bogatstva koja poseduje danas i kada nije bilo tajkuna i dobitnika tranzicije. Dok je on stvarao to što danas poseduje radnici u njegovom trgovinskom lancu radili su za još daleko manje plate od onih koje danas imaju prosvetni radnici.

Ovo njegovo pojavljivanje koje je izazvalo veliki interes pred prepunom salom u razgovoru koji je sa njim vodio Miša Brkić ipak je po mom mišljenju ostalo bez nekih pitanja na koja bi bilo interesantno čuti odgovor kao naprimer šta je to što bogate i uticajne ljude tera da stalno jure uticaj i moć i da uvećavaju svoje bogatstvo mada su svesni činjenice da imaju daleko više nego što mogu da potroše. Pri tome ih ne interesuje previše da li nekome čine štetu i da na taj način građani Srbije mogu da budu još siromašniji, kao što je to upravo slučaj sa donošenjem Zakona o planiranju i izgradnji, gde se ukida dotadašnji Zakon o konverziji i gde će se njegovom primenom stotine miliona državnog novca sliti u džepove privilegovanih tajkuna, između ostalih i gdina čije je gostovanje izazvalo tako veliki interes.

Mnogi od tih uticajnih ljudi, vlasnika krupnog kapitala koji se okupljaju svake godine na Kopaonik biznis forumu su članovi kluba Privrednik. Bilo bi interesantno uporediti recimo za koliko su u ovih poslednjih dvadeset i više godina uvećali svoja bogatstva i za koliko je osiromašio prosečni građanin Srbije. Mozda bi to objasnilo taj fenomen koji se čuo u komentarima nakon završetka foruma kako je kupovna moć građana u Srbiji danas manja nego pre trideset, četrdeset godina što je gotovo jedinstven slučaj u svetu.

Moto ovog biznis foruma sa početka teksta najavljuje da nas očekuju globalni izazovi i neizvesna budućnost, što sve  može da izazove određenu zabrinutost pa i anksioznost naročito kod ljudi koji su izloženi stalnom stresu, kod ljudi koji uvek žele više i više i koji nikad neće biti zadovoljni.

U knjizi „Status Anxiety “ Alain De Botton je primetio da anksioznost stvara briga pojedinca o sopstvenoj vrednosti koja se procjenjuje na osnovu položaja u društvu.
Ta briga je rezultat kapitalizma i naoko egalitarnog društva i najviše je izražena u društvima gde je nejednakost dohodaka najevidentnija. Posledica toga je da se stvara društvo koje vrednost pojedinca procenjuje na osnovu njegovog uspeha koji se opet procenjuje na osnovu položaja, moći i materijalnog bogatstva pojedinca. Manje je bitno kako se dolazi do toga. Dakle kao da je imao u vidu situaciju u Srbiji.
Možda ne bi bilo na odmet da Savez ekonomista Srbije kao specijalnog gosta na sledećem Kopaonik biznis forumu pozove gdina De Bottona,  koji bi mogao da održi predavanje na ovu temu gde briga za status i dominantan položaj predstavlja jedan od fenomena savremenog doba.

Dragan Nalović