Dilema – da li seda glava znači i mudra glava, to je pitanje koje možda sebi ovih dana postavlja Stojan Radenović – link , predsedavajući u novom sazivu Narodne skupštine republike Srbije.

Ako otvorimo navedeni link, podaci za g. Radenovića su sledeći

Statistika

• Broj govora: 0
• Broj predloženih zakona: 1
• Broj podnetih amandmana: nema podataka
• Broj usvojenih amandmana: nema podataka
• Pitanja građana: Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Ne deluje, na prvi pogled, kao aktivni učesnik u radu  skupštine.

Samo na prvi pogled. Sledeći interesantan podatak nalazimo u kategoriji rezultati glasanja:

Ukupno glasao: Za: 267 Protiv: 0 uzdržan: 0 Nije glasao: 3 Nije prisustvovao: 33

Kada je glasanje u pitanju gospodin Radenović je bio prilično aktivan i u potpunosti za.

Da ostavimo gospodina Radenovića po strani, uskoro će se njegova uloga Predsedavajućeg završiti i on će moći mirno da se vrati na svoje mesto u poslaničkim redovima SNS.

Najstariji poslanik i odbornik i uloga Predsedavajućeg u novim saziviima skupština

Da se pozabavimo pitanjem – odakle potiče običaj da najstariji poslanik predsedava skupštinama u Srbiji.

Ako bi neko pomislio da je to sastavni deo naše tradicije poštovanja mudrih, sedih glava – na pogrešnom je putu.

Ovu praksu smo preuzeli iz britanskog parlamentarizma – Father of th House, i prvi put je primenjena još davne 1778.

Tokom vremena bilo je više tumačenja ko ima pravo na tu fukciju – da li najstariji poslanik po godini rođenja ili poslanik koji je u najduže u sastavu britanskog parlamenta.

Isti princip predsedavanja u novom sazivu je primenjivan i u Evropskom parlamentu.

Međutim od te prakse se odustalo 2009 godine.

Po nekim tumačenjima, razlog je taj što su govori, koji su držali najstariji poslanici predugo trajali, bili zloupotrebljavanji, a postoji i tumačenje da je bojazan, da bi posle izbora 2009 godine Žan-Mari le Pen, francuski političar iz krajnje desne partije Nacionalni front, bio najstariji poslanik a samim tim i predsedavajući u novom sazivu, presudila i okončala tu praksu.

Te godine je promenjen poslovnik pa je Predsedavajući u novom sazivu Evropskog parlamenta – predsedavajući ili kopredsedavajući iz prethodnog saziva.

Da se vratimo na domaći teren i podsetimo nekih Poslanika, koji su kao najstariji, predsedavali novim sazivima Narodne skupštine:

 

Zaharije Trnavčević u 2 saziva (Ds i Bogata Srbija), Borka Vučić (SPS), Jovan Krkobabić (PUPS), Dragoljub Mićunović (DS), Vladeta Janković (NS).

Što se tiče Skupštine grada Beograda potpuno važi potpuno isto pravilo – Toma Fila je ispunio navedene uslove posle izbora 17 decembra.

Da završimo ovo putovanje u prošlost podsećanjem da je Zeleno-levi front prepoznao potrebu da stariji sugrađani i aktivisti ne budu samo formalni učesnici u parlamentarnom životu Srbije, kako na republičkom tako i na gradskom nivou.

Osnivanje i rad Seniorske organizacije Zeleno-levog fronta je put kojim ćemo zajedno krenuti, na čelu sa svojim predstavnicima u budućim zakonodavnim i radnim telima, radi poboljšanja kvaliteta života naših starijih sugrađana u celoj Srbiji.