Kada se žrtve proglašavaju krivcima – slučaj Kule kao ogledalo političke i medijske stvarnosti

Događaji u Kuli poslednjih nedelja pokazali su koliko je tanko tkivo javnog prostora kada se politika, mediji i digitalno nasilje spoje u isti obrazac diskreditacije. Slučaj opozicionih aktivistkinja, koje su bile mete kampanje zastrašivanja i kompromitacije putem manipulisanih i AI-generisanih eksplicitnih sadržaja, nije samo lokalni incident već simptom šire društvene klime.

To je bio i povod za nova okupljanja, pa je tako održana tribina „Žene protiv nasilja“ na kojoj se govorilo o digitalnom nasilju, zastrašivanju i pritiscima kojima su izložene žene koje su politički i društveno aktivne.

Učesnice su upozorile da anonimni nalozi i kampanje diskreditacije imaju za cilj da ih obeshrabre da javno deluju i da ih prikažu kao problem. Takvi udari na lični integritet nisu novi, ali su ovde dobili posebno brutalan oblik jer uključuju digitalnu tehnologiju koja omogućava sofisticirane manipulacije identitetom i reputacijom.

Međutim umesto da vlast i nadležne institucije hitro reaguju i nađu počinioce dešava se upravo suprotno, aktivistkinje i žene koje su se odvažile da javno govore o pritiscima i pretnjama, našle su se u paradoksalnoj situaciji, da ih deo tabloida i tabloidnih televizija predstavlja kao agresore, političke provokatore ili čak moralno problematične osobe.

Tako je, i kada je  Aida Čvorović govorila o njenom viđenju patrijarhata u Srbiji, reč partijarhat titlovana kao patrijarh da bi se predstavila kao neko ko govori uvredljivo o partijarhu i na taj način povređuje verska osećanja građana Srbije a čitava tribina okarakterisala kao nekakav pokušaj blaćenja crkve, podmuklog i nečasnog napada na vlast i političke protivnike blokadera i skrenula pažnja sa onih koji su zaista činili nedela i kriminalne aktivnosti.

Ovakav podmukao pokušaj zamene uloga i obrtanja činjenica, pokazuje da monstruoznim mozgovima koji su i pokrenuli ovu skandaloznu kampanju, nije bilo dovoljno to što su na najbezobzirniji i najnehumaniji način sa političkog polja prešli na lični obračun i udar na čast i ugled žena aktivista već, pošto su sasvim sigurni da za ta nedela neće biti kažnjeni, da mogu da idu i dalje i da žrtve predstave kao agresore i još ih i dodatno diskredituju.

Tabloidna matrica: diskredituj, relativizuj, preokreni

Već godinama u Srbija postoji medijski obrazac u kojem se politički nepodobni pojedinci najpre izlože kampanji raznih vidova diskreditacije, čime se njihov politički i društveni angažman dovodi u pitanje i relativizuje, da bi se na kraju zamenile uloge i cela priča dobila novu konotaciju, pa tako oni koji su vodili agresivne i smišljenje kampanje plasirajući lažne informacije i montirane dokaze su zapravo žrtve a prave žrtve su izdajice, kriminalci, blokaderi, strani plaćenici, ustaše itd.

Kada su mete žene, taj obrazac kao i što je sada slučaj u Kuli pred izbore, dobija dodatnu dimenziju – moralnu stigmatizaciju i pokušaj javnog poniženja.

Problem nije samo u sadržaju takvih medijskih narativa koji imaju za cilj da učvrste biračko telo onih koji ih plasiraju,  već i u njihovom efektu: oni obeshrabruju žrtve i druge osobe da izađu u javnost i da javno progovore, stvaraju atmosferu straha i normalizuju ideju da je političko nasilje „deo igre“.

Institucije između pasivnosti i nepoverenja

Posebnu zabrinutost izazvale su reakcije institucija. Građani koji su protestovali očekivali su makar jasnu poruku da pretnje, digitalno nasilje i javna diskreditacija nisu prihvatljivi. Umesto toga, sve više se pojačava utisak institucionalne distance, formalnog pristupa koji je daleko od želje i volje da se postupi po prijavama, što sve unosi dodatnu nesigurnost i pojačava osećaj ugroženosti i nemoći.

U malim sredinama takva pasivnost, kao i nereagovanje policije i istražnih organa ima snažniji efekat nego u velikim gradovima: svaka pretnja, svaka glasina i svaka medijska kampanja višestruko odjekuju jer se društvene mreže i lični kontakti prepliću.

Tehnologija kao novo sredstvo političkog nasilja

AI tehnologije donele su ozbiljan napredak, ali i nove rizike. Manipulisani snimci i fotografije postali su moćno sredstvo političkog obračuna. To više nije samo pitanje privatnosti — to je pitanje političke slobode i bezbednosti javnog delovanja.

Ako institucije i društvo ne uspostave jasne mehanizme zaštite, kao što neće i ne žele, takve metode su na dobrom putu da postanu standardno oružje političkih obračuna.

Više od lokalnog incidenta

Zato slučaj Kule nije samo lokalna priča. On pokazuje kako se u polarizovanom društvu, kakvo je naše, lako brišu granice između političke borbe, medijske manipulacije i lične bezbednosti.

Pogotovo što se u Kuli već neko vreme  beleže sve izraženije političke tenzije i incidenti. Raniji događaji pokazali su koliko lako verbalni sukobi mogu prerasti u fizičke incidente i koliko polarizovana atmosfera utiče na svakodnevni život građana.

U takvom okruženju digitalno nasilje i medijske kampanje diskreditacije dodatno komplikuju situaciju, jer brišu granicu između političkog konflikta i lične bezbednosti.

Pošto sam bio lično bio prisutan na tribini i protestnoj šetnji koja je potom usledila i uverio se svojim očima u sve što se dešavalo izdvojio bih vrlo loš utisak koji su na mene i ne samo na mene ostavili predstavnici lokalne policije,  koji kao i u većini mesta i gradova u Srbiji po najnovijim uputstvima od samog vrha hijearhije smatraju da tu nema potrebe šta da se mešaju niti da postupaju po podnetim prihavama dok im se ne naredi suprotno.

Međutim,  ni to im nije dovoljno pa sam ispred policijske stanice u Kuli prisustvovao vrlo neprijatnim scenama kada je namrgođen policijski kordon dočekao  građanke koje su došle da pitaju šta je sa njihovim prijavama i da podnesu nove prijave onemogućivši im da uđu u policijsku stanicu. Poseban utisak je ostavio njihov nadređeni koji se ponašao krajnje neprofesionalno obraćajući se pretećim tonom i izbegavajući da odgovori na pitanja pa i da sasluša okupljene građane, što je i bilo za očekivati kada se izme u obzir da je to ono novo lice policije Srbije.

Važna pitanja ostaju bez odgovora nadležnih, kome ih onda postaviti

 

Slučaj Kule otvara važno pitanje – kako zaštititi žene i aktiviste od digitalnog nasilja i kampanja diskreditacije, posebno u sredinama gde su društvene veze bliske, a političke podele izražene.

Kada sе žene koje prijavljuju nasilje predstavljaju kao nasilnice, a oni koji ih targetiraju kao žrtve političkog progona, društvo ulazi u veoma opasnu zonu relativizacije osnovnih vrednosti — dostojanstva, sigurnosti i slobode govora.

Ako iz ovog slučaja ne proizađe ozbiljna institucionalna reakcija i odgovorniji medijski pristup, poruka će biti jasna: svako ko se usudi da govori može očekivati diskreditaciju, a zaštita će ostati neizvesna. A to je već problem koji daleko prevazilazi jednu opštinu, jedan grad pa i jednu državu.