Početak januara 2026. doneo je Beogradu obilne snežne padavine i niske temperature, ali umesto organizovanog odgovora nadležnih prestonica je za mnoge građane postala simbol urbanog kolapsa. Umesto da grad bude spreman i organizovan, bili smo svedoci  neorganizovanosti i neshvatljivih propusta komunalnih službi, nedovoljne pripremljenosti i haotičnog funkcionisanja gradskog sistema.

 

Snežne padavine nisu iznenadile nikog osim gradske vlasti

 

Meteorološki servisi najavljivali su intenzivan sneg i poledicu — označeno je više meteo-alarmnih faza, upućivani su apeli i upozorenja danima unapred.  Uprkos tome, reakcija nadležnih je bila neblagovremena i neadekvatna.

Odbornica Zeleno levog fronta Natalija Stoimenović  iznela je kritike na gradsku vlast zbog “nepripremljenosti”, navodeći da se planovi za zimske uslove nisu pravovremeno uradili, a javna nabavka soli je bila objavljena tek početkom decembra — bez realne spremnosti na ozbiljne snežne padavine.
„Ovu vlast iznenadi i sunce, iznenadi je i kiša. Pri svakoj većoj kiši, Beograd je poplavjen“, navela je.

Kako je kazala, priprema za zimu podrazumeva plan gradskih vlasti sa službama kako će delovati ukoliko dođe do ovakvih situacija sa snegom.

„Grad se nije spremio. Javna nabavka za so objavljena je tek 6. decembra, što znači da gradska uprava i službe nisu računale da će do snega doći“.
Takav nivo organizacione odsutnosti je neshvatljiv i nedopustiv za glavni grad sa milionskom populacijom.

 

Ulice i trotoari ostali prekriveni snegom i ledom

 

Iako su gradske vlasti povremeno tvrdile da su “ulice prvog prioriteta očišćene”, stvarnost na terenu bila je daleko od toga. Trotoari su ostali neprohodni, a mnogi delovi grada su bili pod snegom i ledom danima, stvarajući opasne uslove za kretanje.

Građani su bili prisiljeni da se sami organizuju — studenti su čistili sneg na prilazima kliničkog centra i pozvali građane da im se pridruže dok su javna komunalna preduzeća bila zatečena.
Takođe autobusi nisu stizali do rubnih delova grada, ali nije bio problem samo sa ulicama i putevima već i sa prelazima-pasarelama preko autoputa, gde su građani svesno rizikovali nemajući drugu mogućnost, pa je dolazilo i do padova i povreda. Međutim niko iz gradskih vlasti i nadležnih službi nije nàsao za shodno čak ni da odgovori na dopise iz firmi i velikih trgovačkih lanaca u kojima se tražilo da se pasarela u blizini pumpe Zmaj očisti od leda i snega da bi njihovi zaposlenici mogli da pređu autoput.

3. Gradski prevoz — delimično obustavljen, neučinkovit i haotičan

 

Grad Beograd je tokom 2025. uveo besplatan javni prevoz za sve građane, što je opredelilo gotovo trećinu gradskog budžeta samo za ovu vrstu usluge. Međutim, to je zbog neadekvatno organizovanog saobraćaja i nedovoljnog broja autobusa i drugih prevoznih sredstava dovelo do velikih gužvi u vozilima, da bi se početkom januara 2026. pokazalo da besplatna karta ništa ne znači kada ionako loše organizovan sistem sistem ne funkcioniše kad je najpotrebnije.

Više linija javnog prevoza bilo je promenjeno ili skraćeno zbog snega, autobusi sa letnjim gumama su proklizavali sa kolovoza i ostajali zaglavljeni, Beovoz, koji sa  samo 14 kompozicija godinama predstavlja nepouzdan vid prevoza zbog  čestih kvarova starih lokomotiva i preskakanja voznog reda,  je takođe zatajio, tako da mnogi građani nisu imali nikakav alternativni način prevoza a stalni korisnici su satima čekali proređene vozove.

 

Nedovoljno ljudi i resursa, prekovremeni rad bez rezultata

 

Iako se priča o “stalno raspoloživoj mehanizaciji i ekipama na terenu 24 časa”, realnost je da nedostaje dovoljno radnika i vozila da bi čišćenje i održavanje bilo zaista efikasno.
Građani i aktivisti su na društvenim mrežama širili slike i komentare o navodnoj maloj količini radnih mašina na ulicama, nedostatku industrijske soli i kalcijum hlorida, kao i opštem osećaju da je gradska vlast potpuno zatajila, da su oni koji vode ovaj grad  ne samo nedorasli i nesposobni da se bave rešavanjem problema na terenu već i neizanteresovani, pa tako gradonačelnik nije našao za shodno da se pojavi i lično uključi u organizaciju rada gradskih službi na terenu u ovakvim vanrednim okolnostima. Nije ga brinulo ni to  što je bio evidentan nedostatak angažovanog broja radnika komunalnih službi kojima i jedino treba odati priznanje.
Međutim čak ni kolektivna žrtva i prekovremeni angažman nisu doveli do zadovoljavajućih rezultata — umesto toga, grad je ostao u snežnoj blokadi.

Predstavnici opozicionih i nezavisnih organizacija glasno su ukazivali na nerad i neodgovornost gradskih institucija, da se gradski funkcioneri retko pojavljuju u javnosti da objasne situaciju ili ponude plan za rešenje, dok odgovorni direktori gradskih preduzeća ostaju na svojim pozicijama uprkos velikim propustima, nesposobnosti i nestručnosti.
Veliki problem su svakako i neočišćeni trotoari, koji su postali klizališta i gotovo je nemoguće bilo hodati njima. Da situacija bude još gora, trotoari koji nisu očišćeni na vreme, postali su klizališta jer se ispod snega formirala ledena kora tkz crni led. U nekim ranijim periodima lokalna uprava je kućnim savetima dopremala džakove sa soli, koja je upravo služila da se ispred ulaza i zgrada spreči formiranje leda.

 

Zaključak — Sistem koji ne funkcioniše u krizi

 

Beograd je početkom januara 2026. pokazao da njegove komunalne i gradske strukture nemaju kapacitet ni plan da se suprotstave očekivanim zimskim izazovima. Umesto pravovremenog i organizovanog odgovora, građani su se suočili sa:

• neprohodnim trotoarima i ulicama,

• fragmentiranim i neučinkovitim javnim prevozom,

•  neodgovornim i nestručnim upravljanjem gradom,

• percepcijom nedostatka volje i sposobnosti odgovornih.

Ova situacija nije samo “nespretan odgovor na sneg” — ona ukazuje na dublje sistemske probleme u upravljanju i planiranju, koji se protežu daleko izvan jedne snežne epizode. Grad koji sebe naziva evropskom metropolom ne može ovako dalje, potrebne su ne samo opsežne promene u gradskoj vlasti, već i obavezno pozivanje na odgovornost za štetu koja se zbog ovako loše uprave svakodnevno pričinjava i ne samo kada su nepovoljni meterološki uslovi. U protivnom shvatanje da je glavni i gotovo jedini posao gradskih funkcionera održavanje na vlasti po svaku cenu, uz sve pogodnosti, benefite i razne kombinacije gde se ne isključuje i visok stepen korupcije, će i dalje biti glavni kriterijum za izbor odgovornih kadrova.

Jedan od poslednjih primera kako ova gradska vlast odgovara na opravdane kritike, kada su nakon odigrane vaterepolo utakmice, gledaoci morali da rizikuju teže povrede silazeći niz neočišćene stepenice Beogradske Arene je da umesto uputili izvinjenje i pozove na odgovornost one koji su učinili ovaj propust, okrivi građane koji su se po tumačenju gradskih funkcionera neovlašćeno spuštali niz stepenice  koje nisu u upotrebi – jer nisu očišćene!
Ne bi iznenadilo i da su kao opravdanje naveli da su studenti posle čišćenja Kliničkog centra , sneg koji su tada prikupili, namerno doneli i bacili na stepenište ispred Arene da bi za to neosnovano optužili gradsku vlast.