Kratke pantalone opozicije
U Srbiji su sva čuda moguća pa i to da vlast može da se smeni bez učešća opozicije.
To i ne bi baš toliko trebalo da čudi, jer je u poslednje vreme opozicija za mnoge postala toliko veliki problem da i sama reč opozicija u Srbiji dobija potpuno novu konotaciju i novo značenje kao nešto vrlo, vrlo loše, pokvareno i prevashodno za izbegavati.
Opozicija, je tako uspela da postigne ono što nije pošlo za rukom čak ni poziciji ma koliko se trudila, a to je da je kao politički faktor dovela do toga da postane potpuno irelevantna.
I ono što možda i najviše brine, čak i više nego i sama vlast, je njena nepostojeća uloga koju je slučajno ili sa namerom sama izabrala, jer da nije tako nesposobna, svadljiva i zavadljiva, mučena sujetom i opterećena ličnim ambicijama i ko zna čime još, ne bi ni ova vlast vladala tako dugo. I ono što možda i najvìše bode oči, je činjenica, da je ovakvoj, ušuškanoj, opijenoj privilegijama i uhlebljenoj opoziciji, itekako dobro i lagodno. Ko bi se još pametan bavio politikom u Srbiji a da od toga nema koristi?
Ako imaš ambicije da zgrćeš milione bez mnogo rada i truda, ako želiš lagodan i bezbrižan život, gde ćeš ako ne u politiku!? Ili još bolje u opoziciju.
Sada kada su posle nekoliko decenija, lutanja, prokockanih šansi i izneverenih nadanja, konačno počele da padaju maske, ljudi su sa pravom ogorčeni i sluđeni. Vera u demokratiju, u političare i u političke stranke već je davno izgubljena i kako to obično biva lako se ode i u drugu krajnost.
No, nije teško ni suditi i prosuditi, kada se iznesu dokazi, i kada budnom novinarskom oku ne promaknu bitni i sitni detalji.
Na osnovu tih detalja u jednom od retkih objektivnih glasila u Srbiji, u autorskom članku, moglo je da se pročita objašnjenje, zašto i kako je opozicija izgubila izbore u Kosjeriću.
Možda zvuči pomalo čudno pa i bizarno, tek glavni razlog, kako se ispostavilo su kratke pantalone.
Na stranu što su se brojni aktivisti ZLF-a razmileli po Kosjeriću baš u vreme izbora, međutim, to što se zajedno sa njima šetao i koopredsednik ZLF-a Radomir Lazović, pa još u kratkim pantalonama, toliko se nije dopalo onom delu poljuljanog biračkog tela SNS-a da su na kraju ipak odlučili da ne glasaju za opoziciju već da i dalje podrže SNS.
I to bi bilo tih pedesetak glasova koji su nedostajali opoziciji da preuzme vlast kako se precizno kaže u tom tekstu.
Iz ovoga, prostom dedukcijom, više prostom nego dedukcijom, može da se zaključi da je zbog neodgovornog odnosa prema građanima Kosjerića a koji se ogledao u neprimerenom stajlingu jednog opozicionog lidera, opet, po ko zna koji put prokockana šansa da se svrgne ova vlast pa se sada već može postaviti pitanje i da li je takav izbor garderobe namerno učinjen, a svakako da jeste, mada možda ipak ne treba ići toliko daleko da je zapravo glavni motiv ovakvog skandaloznog poteza bio da se već skoro sigurna pobeda opozicije dovede u pitanje i preokrene situacija u korist pozicije.
Mada ima i onih koji bi vrlo lako i u to poverovali.
Bilo kako bilo,za ovakav izborni neuspeh krivicu snose i ostali članovi opozicionoh stranaka koji su prevashodno bilil zaokupljeni šetnjom po Kosjeriću i okolini, uporno obilazeći kuću po kuću, pričajući i zivkajući da se izađe na izbore i pri svemu tome otkrivajući izborne neregularnosti i gurajući se i tamo gde god da im se ćefne, pa su bili vrlo zapaženi i u kontroli izbora itd, umesto već kako to opoziciji stoji i priliči da ih bojkotuju, štrajkuju glađu i prave od sebe mučenike, heroje i heroine, dogovoraju se i odlaze na sastanke iza leđa ostalih, itd, zna se već koji su sve poslovi opozicije, one koja se bori svim srcem i svim raspoloživim snagama i resursima.
