Kvalitet vazduha u Srbiji je jedna od važnih programskih stavki Zeleno-levog fronta.

Više o tome možete pročitati ovde.

Svi smo svesni zagađenosti vazduha u Srbiji.

Uticaj lošeg kvaliteta vazduha na zdravlje svih kategorija stanovništva je ogroman.

Prvi na spisku negativnih efekata na zdravlje su respiratorni problemi koji utiču na sve generacije od najmlađih do najstarijih:

• respiratorne infekcije, smanjena funkcija pluća, asmatični problemi, povećan rizik od raka pluća, itd.

Kardiovaskularni problemi mogu takođe biti prouzrokovani lošim kvalitetom vazduha:

• promene u srčanoj autonomnoj funkciji, infarkt miokarda, angina pektoris, povećanje krvnog pritiska, itd.

Sve navedeno je česta tema u sredstvima informisanja.

Ono što je manje poznato u Srbiji su i istraživanja koja dovode u vezu zagađenje vazduha sa efektima na nervni i cerebrovaskularni sistem:

• neurorazvojni poremećaji, upala nervnog tkiva, oksidativni stres, promene u krvno-moždanoj barijeri, glavobolja, uznemirenost, udar, Parkinsonova i – Alchajmerova bolest.[1]

Šta je Alchajmerova bolest

Alchajmerova bolest, kao najčešći oblik demencije, uglavnom pogađa ljude starije od 65 godina. S godinama rizik raste pa je, posle 85 godine razvoj ovog oboljenja moguć kod svake druge osobe.

Ova bolest zapravo predstavlja degenerativni poremećaj (ubrzani proces starenja) delova mozga koji kontrolišu pamćenje i govor, vizuospacijalne (prostorne) i insrtumentalne (operativne)  funkcije, a posledica je propadanje moždanih ćelijskih veza i samih ćelija u moždanoj kori. Simptomi su u početku jedva primetni, ali s godinama bolest može toliko da uznapreduje da pacijent ne može da vodi računa o sebi.

Prema procenama udruženja Seti se čoveka – Srpsko udruženje za Alchajmerovu bolest , u Beogradu živi između 26-30.000 ljudi koji imaju simptome demencije. Podaci za Srbiju nisu poznati.

Sistemska i zakonodavna podrška za ove naše sugrađane gotovo da ne postoji i na tome se mora ozbiljno raditi.

Zagađenje vazduha je samo jedna od stavki koju je Zeleno-levi front prepoznao kao suštinske u svom političkom programu.

Da je zagađenje vazduha prepoznato kao kritično za stariju generaciju, i da aktivno učestvuje kao faktor smanjenja kognitivnih funkcija, pokazuju i studije i istraživanja vršena širom sveta.

Harvard Medical School je publikovao rezulltate istraživanja sprovedenih u Kini, SAD i Engleskoj.

Sva ta istraživanja pokazuju da dugotrajno izlaganje zagađenom vazduhu utiče na smanjenja kognitivnih sposobnosti a samim tim i povećava rizik od demencije.

Iako su ta istraživanja još uvek u toku a s druge strane istraživanja koja povezuju Alchajmerovu bolest sa virusnim patogenima daju određene rezultate, zagađenost vazduha pogoduje na više nivoa pogoršanju razvoja bolesti nervnog i cerbrovaskularnog sistema.

A ako se vratimo na polazne premise o štetnim uticajima zagađenja vazduha da pogledamo ove cifre:

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije za 2016 godinu, spoljašnje i unutrašnje zagađenje vazduha u Srbiji prouzrokovalo je 11.415 preuranjenih smrti.

Zagađenje vazduha ima veći efekat na skraćivanje života starijih ljudi, što je posebno izraženo u zemljama sa niskim prihodima.

Na globalnom nivou, oko 75% smrtnih slučajeva pripisanih zagđenju vazduha događa se kod ljudi starijih od 60 godina. Globalno zagađenje vazduha prouzrokovalo je dodatnih 8,8 miliona prevremenih smrtnih slučajeva godišnje samo u 2015 godini.

To predstavlja prosečno skraćivnje životnog veka od skoro 3 godine za sve osobe širom sveta .[2]

[1] i [2] . Podaci preuzeti iz publikacije – Vazduh kao zajedničko dobro, Predrag Momčilović, str. 54 – 55